Обнова апостолског хришћанства из 1. века
Крштење у Исусово име
Крштење у Исусово име

Крштење у Исусово име

Библијска основа за крштење

Јованова служба и крштење Исусово

Закон и пророци су били све до Јована – од тада се проповеда добра вест о царству Божијем и свако на силу улази у њу. (Лука 16:16) Јован, прогласио је крштење покајања за опроштење грехова. (Лука 3:2-3) Људи су се питали да ли је он можда Христос. (Лука 3:15) Јован је тврдио да је крстио водом, али ће онај који је долазио за њим крстити Духом Светим и огњем. (Лука 3:16) Пошто је Исуса крстио Јован и молио се, Свети Дух је сишао и остао на њему. (Лука 3:21-22) Дух Господњи беше на њему, јер га је помазао да проповеда Јеванђеље. (Лука 4, 18) Знамо шта се догодило по целој Јудеји после крштења које је Јован објавио: како је Бог помазао Исуса Назарећанина Духом Светим и силом и ишао је чинећи добро и исцељујући све које је ђаво тлачио, јер Бог је био с њим. (Дела 10:37-38) Онај на кога је Јован видео да силази и остаје Дух је тај који крштава Духом Светим. (Јован 1:33) Исус је рекао за своје следбенике: „Крштењем којим се ја крстим, ви ћете се крстити. (Марко 10:39)

Служба крштења кроз Исуса

Исус и његови ученици када су ушли у јудејско село крштавајући док је Јован такође крстио јер је тамо било пуно воде и људи су долазили и крстили се. (Јован 3:22-24) На крају је Исус крстио и стварао више ученика од Јована (иако сам Исус није крстио, већ само његови ученици). (Јован 4:1-2) Исус је рекао „Ја сам пут и истина и живот – нико не долази Оцу осим кроз мене. (Јован 14:6) Јеванђеље по Јовану је написано да бисмо веровали да је Исус Христос, Син Божији, и да верујући имамо живот у његово име. (Јн. 20) Како је написано да Христос пострада и у трећи дан васкрсне из мртвих, тако би се у његово име проповедало покајање за опроштење грехова свим народима, почевши од Јерусалима. (Лука 31:24-46) Исус је рекао: „Дана ми је сва власт на небу и на земљи“ и „идите и научите све народе у моје име“. (Матеј 47:28-18 Јевсевије)

Петрове опомене на Педесетницу

Када је дар Светог Духа био изливен на дан Педесетнице, Петар је објавио: „Нека зна, дакле, сав дом Израиљев да га је Бог учинио и Господом и Христом, овог Исуса кога сте ви разапели. (Дела 2:36) Они који су то чули били су урезани у срце и питали: „Шта да радимо“? (Дела 2:37) Петар им је рекао: „Покајте се и нека се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова својих, и добићете дар Духа Светога. (Дела 2:38) С многим другим речима сведочио је и наставио да их подстиче говорећи: „Спасите се од овог поквареног нараштаја. (Дела 2:40) Тако се крстише они који су примили његову реч, и тог дана се дода око три хиљаде душа. (Дела 2:41) И предадоше се апостолском учењу и заједници, ломљењу хлеба и молитвама. (Дела 2:42) И Господ је из дана у дан додавао њиховом броју оне који су се спасавали. (Дела 2:47)

Крштење верника у Самарији

Када су чули да Филип проповеда добру вест о Царству Божијем и имену Исуса Христа и поверовали, крстили су се, и мушкарци и жене. (Дела 8) Апостоли у Јерусалиму су чули да је Самарија примила реч Божију и послала им Петра и Јована (Дела 12) који су сишли и молили се за њих да приме Духа Светога (Дела 8. :14) пошто су само крштени у име Господа Исуса. (Дела 8:15) И када су положили руке на њих, примили су Духа Светога. (Дела 8:16)

Петар је наредио незнабошцима да се крсте у Исусово име

Када је Петар проповедао незнабошцима, Свети Дух је пао на све који су чули реч. (Дела 10:44) Обрезани су били задивљени јер се дар Светог Духа излио чак и на незнабошце. (Дела 10:45) Јер су их слушали како говоре у језицима и величају Бога. (Дела 10:46) Петар је рекао: „Може ли неко ускратити воду за крштење ових људи, који су примили Светог Духа као и ми?“ (Дела 10:47) Тако им је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. (Дела 10:48)

Павлово проповедање крштења у Исусово име

Када је Павле проповедао у Ефесу, нашао је неке ученике и рекао им: „Јесте ли примили Духа Светога када сте веровали? (Дела 19:2) Када су одговорили да су крштени у Јованово крштење, Павле је рекао: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи људима да верују у онога који ће доћи после њега, то јест у Исуса. (Дела 19:3-4) Чувши то, крстили су се у име Господа Исуса. (Дела 19:5) И када је Павле положио руке на њих, сиђе на њих Дух Свети, и почеше говорити језицима и пророковати. (Дела 19:6)

Сахрањени смо са Христом при крштењу до смрти

Верници треба да се покају и крсте у име Исуса Христа за опроштење грехова, са очекивањем да ће добити дар Светог Духа. (Дела 2:38) Сви ми који смо крштени у Христа Исуса крштени смо у његову смрт. (Римљанима 6:3) Ми смо, дакле, са њим сахрањени крштењем у смрт, да бисмо, као што је Христос васкрсао из мртвих славом Очевом, и ми ходили у новом животу. (Римљанима 6:4) Јер ако смо се сјединили с њим смрћу попут његове, сигурно ћемо се сјединити с њим у васкрсењу попут његовог. (Римљанима 6:5) У њему смо обрезани обрезањем без руку, скидањем тела телесног, обрезањем Христовим. (Колошанима 2:11) Са њим смо сахрањени у крштењу, у коме и васкрсавамо са њим кроз веру у моћно дело Бога, који га је васкрсао из мртвих. (Колошанима 2:12)

Критичност крштења у Исусово име

Не смемо се крстити у друго име, као што се Христос не дели, и нико други није распет за нас. (1. Коринћанима 1, 13) Омивени смо, освећени, оправдани именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашег. (1. Коринћанима 6) Спас Нојев се нашао кроз воду, а крштење, сходно овоме, сада нас спасава, не као уклањање прљавштине са тела, већ као призив Богу за чисту савест, кроз васкрсење. Исуса Христа. (11. Петрова 1:3-20) Основна Христова доктрина је темељ покајања од мртвих дела и вере у Бога и доктрине крштења и полагања руку. (Јеврејима 21:6-1 Ламса) Они који су једном сишли у крштење и окусили дар који је с неба и примили Духа Светога и окусили добру реч Божију и силу века који долази – очекује се да остану у покајању. (Јеврејима 2:6-4 Ламса) Покајте се и крстите се у име Исуса Христа за опроштење ваших грехова. (Дела 6:2) Исус је камен темељац и ни у ком другом нема спасења, јер нема другог имена под небом датог људима којим се морамо спасти. (Дела 38:4-11) Ко поверује и крсти се биће спасен, а ко не верује биће осуђен. (Марко 12:16)

 ,

Референтни приручник за крштење

Пфд презентација која даје преглед хришћанског крштења према доктрини апостола (Дела 2:38), значај крштења у Исусово име и нацрт церемоније крштења.


Sбиблијска основа за водено крштење у Исусово име 

Лука 16:16 (ЕСВ) 

 „Закон и пророци били су до Јована; од тада се проповеда добра вест о Божјем царству и свако силом улази у њега.

Лука 3: 2-3 (ЕСВ) 

 реч Божја дошла је Јовану, сину Захарије у пустињи. И обиђе сву област око Јордана, објављујући крштење покајања ради опроштења греха.

Лука 3: 15-16 (ЕСВ) 

Док су људи били у ишчекивању, и сви су се у срцу питали о Јовану, да ли би могао буди Христос, Јован им је свима одговорио: „Крстим вас водом, али долази онај који је моћнији од мене, ремен чијих сандала нисам достојан да одвежем. He крстиће вас Духом Светим и огњем.

Лука 3: 21-23 (ЕСВ)

Сада када су се сви људи крстили, и када је и Исус био крштен и молио се, небо се отворило, и Дух Свети сиђе на њега у телесном облику, као голубица; и с неба се зачуо глас: „Ти си мој љубљени Син; са вама сам јако задовољан. Исус је, када је започео своју службу, имао око тридесет година

Лука 4: 18-19 (ЕСВ) 

 "Дух Господњи је на мени, јер ме је помазао објавити добру вест сиромашнима. Послао ме је да заробљеницима прогласим слободу и слепим повратим вид, да пустим на слободу оне који су потлачени, да прогласим годину милости Господње. "

Марко 10: 37-40 (ЕСВ)

А они су му рекли: „Дај нам да седимо, један с твоје десне стране и један с твоје леве стране, у твоју славу.“ Исус им је рекао: „Не знате шта тражите. Можете ли да попијете чашу коју ја пијем, или да се крстите крштењем којим сам крштен? " А они му рекоше: "У могућности смо." Исус им рече: „Чашу коју пијем попит ћете, а крштењем којим се ја крштавам, ви ћете се крстити, али сједити здесна мени или лијево није моје да дам, него је за оне за које је припремљен. "

Јован 1: 25-27 (ЕСВ) 

Питали су га: „Зашто онда крштаваш, ако ниси ни једно ни друго Христа, ни Илија, ни Посланик? " Јован им је одговорио: „Ја крштавам водом, али међу вама стоји једна коју чак ни не познајете онај који долази за мном, ремен чије сандале нисам достојан да одвежем. "

Јован 1: 29-34 (ЕСВ) 

Сутрадан је угледао Исуса како му прилази и рекао: „Ево, Јагње Божје, које узима грехе света! То је он за кога сам рекао: "После мене долази човек који стоји испред мене, јер је био пре мене." Ни ја га нисам познавао, али сам у ту сврху дошао крштавајући водом да би се он открио Израелу. " А Јован је сведочио: „Видео сам Духа како силази с неба као голуб, и остао је на њему. Ни ја га нисам познавао, али онај који ме је послао да крстим водом рекао ми је:Онај на кога видите да Дух силази и остаје, то је онај који крштава Духом Светим. ' Видео сам и сведочио да је ово Син Божји. "

Јован 3: 22-24 (ЕСВ) 

Након тога су Исус и његови ученици отишли ​​у јудејско село, а он је остао тамо с њима и крштавао се. Јован је такође крштавао у Аенону код Салима, јер је тамо воде било у изобиљу, и људи су долазили и крстивши се (јер Јован још није био стављен у затвор).

Јован 4: 1-2 (ЕСВ)

Кад је Исус сазнао да су фарисеји чули да Исус прави и крстећи више ученика од Јована (иако сам Исус није крштавао, већ само његови ученици),

Јован 14:6 (ЕСВ)

Исус му рече: „Ја сам пут, и истина, и живот. Нико не долази Оцу осим кроз мене".

Јован 20:31 (ЕСВ)

„Али ово је написано да бисте веровали да је Исус Христос, Син Божији и да ћете, верујући, имати живот у његово име".

Лука 24: 46-47 (ЕСВ)

„Тако је записано да Христос треба да страда и да трећег дана васкрсне из мртвих, и да се објави покајање за опроштење греха на његово име свим народима, почевши од Јерусалима.

Дела 2: 36-42 (ЕСВ)

Нека дакле сав дом Израелов сигурно зна да га је Бог учинио и Господом и Христом, овим Исусом кога си ти разапео. " Кад су то чули, били су разбијени до срца, па су рекли Петру и осталим апостолима: "Браћо, шта ћемо да радимо?" А Петар им рече: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа ради опроштења ваших греха, и примићеш дар Духа Светога. Јер обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, сваког кога Господ Бог наш призове к себи. И многим другим речима сведочио је и наставио да их опомиње, говорећи: „Спасите се од ове криве генерације“. Тако су се они који су примили његову реч крстили, и тог дана је додато око три хиљаде душа. Посветили су се апостолском учењу и заједништву, ломљењу хлеба и молитвама.

Дела 4: 11-12 (ЕСВ) 

Овај Исус је камен који сте одбацили ви, градитељи, који је постао камен темељац. И нема спасења ни у коме другом, јер постоји нема другог имена под небом дано међу људима по коме морамо бити спасени “.

Дела 8: 12-17 (ЕСВ)

Али када су поверовали Филипу док је проповедао добре вести о царству Божијем и име Исуса Христа, крштени су, и мушкарци и жене. Чак је и сам Симон поверовао и након крштења наставио је са Филипом. И видевши знаке и велика чуда како се чине, зачуди се. Кад су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија примила реч Божију, послали су им Петра и Јована, који су сишли и молили се за њих да приме Духа Светога, јер он још није пао на никога од њих, али били су само крштени у име Господа Исуса. Затим су положили руке на њих и примили Духа Светога.

Дела 10: 37-38 (ЕСВ)

и сами знате шта се догађало по читавој Јудеји, почевши од Галилеје након крштења које је Јован прогласио: како је Бог помазао Исуса из Назарета Духом Светим и силом. Ходао је чинећи добро и лечећи све које је ђаво тлачио, јер је Бог био с њим.

Дела 10: 44-48 (ЕСВ)

Док је Петар то још говорио, Дух Свети је пао на све који су чули реч. А верници из реда обрезаних који су дошли са Петром били су задивљени, јер се дар Духа Светога излио чак и на незнабошце. Јер су их чули како говоре језицима и величају Бога. Тада је Петар изјавио: „Може ли неко ускратити воду за крштење ових људи, који су примили Духа Светога као и ми? " И заповедио им је да се крсте у име Исуса Христа... 

Дела 19: 2-7 (ЕСВ)

А он им рече: „Јесте ли примили Духа Светога када сте веровали?“ А они су рекли: "Не, нисмо ни чули да постоји Свети Дух." А он је рекао: "У шта сте онда крштени?" Рекли су: „У Јованово крштење“. А Павле је рекао: „Јован је крштавао крштењем покајања, говорећи људима да верују у онога који је требало да дође после њега, то јест у Исуса."Чувши ово, крштени су у име Господа Исуса. А кад је Павле положио руке на њих, Свети Дух је сишао на њих, и они су почели да говоре језицима и пророкују. Укупно је било око дванаест људи. 

Римљанима 6: 2-5 (ЕСВ)

Како можемо ми који смо умрли због греха и даље живети у њему? не знате да сви ми који имамо крштени у Христа Исуса били су крштени у његову смртКрштењем смо са њим сахрањени са њим, како бисмо, баш као што је Христос васкрсао из мртвих славом Очевом, и ми могли ходати у новини живота. Јер ако смо били сједињени с њим у смрти попут његове, сигурно ћемо бити сједињени с њим у васкрсењу попут њега.

Колошанима 2: 11-14 (ЕСВ)

„И у њему сте обрезани обрезивањем учињеним без руку, скидањем тела тела, обрезивањем Христовим, пошто је са њим сахрањен при крштењу, у коме сте и васкрсли с њим кроз веру у моћно дело Бога, који га је васкрсао из мртвих. А вас, који сте били мртви у својим преступима и необрезаности вашег тела, Бог је оживео заједно с њим, опростивши нам све наше грешке, поништивши записник дуга који је против нас био са својим законским захтевима. Ово је оставио по страни, приковавши га за крст. "

1. Коринћанима 1:13 (ЕСВ) 

"Да ли је Христос подељенДа ли је Павле разапет за вас? Или да ли сте крштени у име Павле?

1. Коринћанима 6:11 (ЕСВ)

„Али били сте опрани, били сте посвећени, били сте оправдани у име Господа Исуса Христа и по Духу Бога нашега “.

1. Петрова 3: 18-22 (ЕСВ)

„Јер је и Христос једном трпео за грехе, праведни за неправедне, да би нас довео до Бога, будући да је у телу погубљен, али оживљен у духу, у коме је отишао и објављен духовима у затвору, јер раније нису послушали, када је Божје стрпљење чекало у Нојево време, док се спремао ковчег, у коме је неколико, односно осам особа, безбедно доведени кроз воду. Крштење, које овоме одговара, сада вас спашава, не као уклањање прљавштине са тела, већ као апел Богу за чисту савест, кроз васкрсење Исуса Христа, који је отишао на небо и налази се здесна Богу, са анђелима, властима и силама који су му били подређени.

Јеврејима 6: 1-8 (арамејска Пешита, Ламса)

1 Зато оставимо основну реч Христову и идемо даље ка савршенству. Зашто опет постављате други темељ за покајање од прошлих дела и за веру у Бога? 2 И за учење о крштењу и за полагање руку и за васкрсење мртвих и за вечни суд? 3 Ако Господ дозволи, то ћемо учинити. 4 Али то је немогуће за оне који су се једном крстили 5 и окусили дар с неба и примили Духа Светога, и окусили добру реч Божију и силе будућег света, 6 Јер, за њих да би поново сагрешили и поново се покајањем обновили, по други пут распињу Сина Божијег и стављају га на отворену срамоту. 7 Јер земља која пије кишу која обилно пада на њу и рађа биље корисно онима за које се узгаја, прима благослов од Бога; 8 Али ако би рађало трње и трње, бива одбачено и није далеко од тога да буде осуђено; а на крају ће овај усев бити спаљен. 

Марко 16:16 (ЕСВ) 

Ко верује и буде крштен, биће спашен, али ко не верује, биће осуђен

Име Исусово

Исус на изворним језицима

Хебрејски: Иесхуа, И'суах или Иехосхуа (ישוע или יהושע)

Арамејски: Иесхуʿ или Иисхо (ܝܫܘܥ)

Грчки: Иесоус (Ιησους)

Латински: Иесу

Значење имена Исус

Било је различитих предлога у погледу дословног етимолошког значења имена Иәхошуаʿ (Јосхуа, хебрејски: יהושע), укључујући Јахве/Јехова спашава, (јесте) спасење, (јесте) спасоносни вапај, (је) вапај за -штеда, (је) вапај за помоћ, (је) моја помоћ.

Грчко име Иесоус долази са хебрејског/арамејског и значи „исцелитељ или лекар и спаситељ“.

Варијације Исусовог имена на енглеском

Јохн Вицлиффе (1380 -их) користио је правопис Ихесус и такође Ихесу. Тиндале у 16. веку има повремени Иесу. Верзија Кинг Јамес из 1611. користи Иесус свуда, без обзира на синтаксу. 'Ј' је некада била варијанта 'И'. 'Ј' и 'И' се нису сматрали засебним словом све до Цамбридге -ове прве ревизије Библије краља Јамеса 1629. године у којој се појавио "Јесус". Јесу је почео да се користи на енглеском, посебно у песмама.

Јесу (/ ˈдʒиːзуː/ ЈЕЕ-зоо; од латинског Иесу) понекад се користи као Исусов вокатив на енглеском.

Исус је узор нашег спасења

Исус је умро, био сахрањен и васкрсао из мртвих (1. Коринћанима 15: 1-4)

  • Покајање је симбол смрти
  • Крштење водом је симбол сахране
  • Примање Светог Духа симболично је васкрснуће из мртвих (поновно рођење)

Морамо умрети и бити сахрањени са Христом да бисмо могли да ходамо у новини живота. (Римљанима 6: 2-4)

  • Умиремо да грешимо / покајемо се (Рим 6: 2)
  • Сахрањени смо са Христом у крштењу (Рим 6: 2-4, Кол 2: 11-14)
  • Поново смо рођени примањем Свете Супње која потврђује нашу наду у васкрсење из мртвих (Рим 6: 4)
  • Верујемо да ћемо, ако умремо и сахрањени са Христом, бити и васкрснути са Христом

Зашто крштење у Исусово име?

 
  • Сахрањени смо са Христом у крштењу (Рим 6: 2-4, Кол 2: 11-14)
  • Исус је Христос (Месија), Син Божији (Лука 4:41, Јован 4: 25-26, Јован 20:31)
  • Преко Исуса добијамо усвојење као синови Божји (Рим 8:29, Гал 4: 4-5, Еф 1: 5, Јевр 2: 8-13)
  • Исус је једино име дато међу људима којим се можемо спасити. (Јован 4: 11-12, Јован 4:16, Дела 4: 11-12, Дела 10: 42-43)
  • Отац воли Исуса и све му је дао у руке (Јован 3:35, Јован 13: 3, Јован 17: 2, Матеј 28:18, 1 Кор 15)
  • Исус је једини посредник између Бога и људи (1Тим 2: 5-6, Јевреји 8: 6, Јевреји 9:15, Јевреји 12:24)
  • Исус је наш апостол и првосвештеник наше исповести (Јеврејима 2:17, Јеврејима 3: 1-6, Јеврејима 4: 14-15, Јеврејима 5: 5-6, Јеврејима 7:26, Јеврејима 8: 1-2, Јеврејима 9:24, Јевр 10: 19-21)
  • Бог је узвисио Исуса изнад свих других имена (Фил 2: 8-11, Еф 1: 20-22, Дела 2:36, Дела 5: 30-31, 1. Кор 8: 5-6, Рим 10: 9-13)
  • Бог је одредио Исуса да суди у целом свету (Дела 10:42, Дела 17: 30-31, 2 Кор 5:10)
  • Исус је вековима скривен план у Богу да све ствари сједини са собом (Еф 1: 3-11, Еф 3: 9-11, 1Тес 5: 9-10, 2 Тим 1: 8-10)

Зашто не бисте крстили „у име Оца, и Сина, и Светога Духа?“

  • Постоји много убедљивих разлога за крштење у Исусово име, као што је наведено у горњим одељцима
  • Крштење у тринитарној формули губи симболичко значење умирања и сахрањивања са Христом
  • Исус је име којим имамо приступ Оцу и примамо Светог Духа
  • У књизи Дела апостолских, која бележи раст прве цркве, апостоли су само проповедали крштење Исусовим именом и крстили се у Исусово име
  • Најранији хришћани у првом и раном другом веку крстили су се у Исусово име
  • Рани црквени оци потврђују да је крштење Исусовим именом било прихватљиво (као алтернатива тринитарној формули из Матеја 28:19)
  • Савремена наука тврди да тринитарна формула из Матеја 28:19 вероватно није оригинална од Матеја, али је додата касније

Докази о Еузебију

  • Еузебије Памфили, или Еузебије Цезарејски, рођен је око 270. године нове ере, а умро око 340. године.
  •  Јевсевија, чијој ревности дугујемо већину онога што је познато из историје Новог завета “(Др Вестцотт, Општи преглед историје канона Новог завета, страница 108).
  • „Еузебије, највећи грчки учитељ Цркве и најученији теолог свог времена ... неуморно је радио на прихватању чисте речи Новог завета каква потиче од апостола. Еузебије ... ослања се свуда само на древне рукописе “(ЕК у христаделфијској Монатсхефте, август 1923; Братски посетилац, јун 1924)
  • „Еузебије Памфилије, бискуп Цезареје у Палестини, човек великог читања и ерудиције, и онај који је стекао бесмртну славу својим трудом у црквеној историји, и у другим гранама теолошког учења.“ ... живео је у великој блискости са мучеником Памфилије, учен и побожан човек из Цезареје, и оснивач тамошње опсежне библиотеке, из које је Еузебије извео своју огромну залиху учења. (ЈЛ Мосхеим, уредничка фуснота).
  • У својој библиотеци Еузебије је морао уобичајено руковати кодексима јеванђеља старијим двеста година од најранијих великих унцијала које сада имамо у својим библиотекама. (Тхе Хибберт Јоурнал, октобар, 1902)
  • Еузебије је био очевидац непромењене Матејеве књиге која је вероватно била рана копија близу оригинала Матеја.
  • Еузебије цитира прву Матејеву књигу коју је имао у својој библиотеци у Цезареји. Еузебије нас обавештава о Исусовим речима које је упутио својим ученицима у оригиналном тексту Матеја 28:19: „Једном речју и гласом рекао је својим ученицима:„ Идите и учините све народе ученицима у Моје име, учећи их да поштују све што сам вам заповедио.
  • МСС који је Еузебије наследио од свог претходника, Памфила, у Цезареји у Палестини, неки су барем сачували оригинално читање, у којем се није спомињало ни крштење ни Отац, Син и Свети Дух. Очигледно је да је то текст који је Еузебије пронашао у врло старим кодексима које су педесет до сто педесет година пре његовог рођења сакупили његови велики претходници (ФЦ Цонибеаре, Хибберт Јоурнал, 1902, стр. 105)

Цитати Јевсебија (300-336. н.е.)

Доказ јеванђеља (Демонстратио Евангелица)

Књига ИИИ, Поглавље 7, 136 (оглас), стр. 157

„Али док су Исусови ученици највероватније или говорили или мислили овако, мајстор је решио њихове тешкоће, додавањем једне фразе, рекавши да треба да победе„ У моје име “. А моћ Његовог имена била је толико велика да је апостол рекао: „Бог је дао њему име које је изнад сваког имена, Који у име Исусово свако колено треба да се савије, од ствари на небу, и на земљи, и под земљом ", Он је показао врлину моћи у Његово Име скривену од гомиле када је рекао својим ученицима:"Идите и учините ученицима све народе на моје име. ” Он такође најтачније предвиђа будућност када каже: „јер се ово јеванђеље мора најпре проповедати целом свету, за сведочанство свим народима“.

Књига ИИИ, Поглавље 6, 132 (а), стр. 152

Једном речју и гласом рекао је својим ученицима: „Идите и учините ученицима све народе на моје име, учећи их да поштују све што сам вам заповедио, ”…

Књига ИИИ, Поглавље 7, 138 (ц), стр. 159

Неодољиво сам приморан да се вратим својим корацима, да тражим њихов узрок, и да признам да су успели у свом смелом подухвату, само божанскијом снагом и снажнијом од људске и сарадњом Онога Који је рекао њима; “Учите све народе на моје име".

Књига ИКС, Поглавље 11, 445 (ц), стр. 175

И позива своје ученике након што су их одбили, „Идите и учините ученицима све народе на моје име".

Историја Цркве

Књига ИИИ, Поглавље 5

„...Али остали апостоли, против којих се непрестано ковали завере у циљу њиховог уништења, и протерани из земље Јудеје, отишли ​​су свим народима да проповедају Јеванђеље, ослањајући се на моћ Христос, који им је рекао: идите и научите све народе у моје име"

Библијске фусноте и референце о Матеју 28:19

Јерусалимска Библија, 1966

Можда је ова формула, што се тиче пуноће њеног израза, одраз је литургијске употребе која је касније успостављена у примитивној заједници. Треба запамтити да Дела говоре о крштењу „у име Исусово“.

Нова ревидирана стандардна верзија

Савремени критичари тврде ова формула се лажно приписује Исусу и представља каснију (католичку) црквену традицију, јер нигде у Делима апостолским (или било којој другој књизи Библије) крштење није обављено именом Тројице ...

Превод Новог завета Јамеса Моффетта

Може бити да је ова (тринитаристичка) формула, што се тиче пуноће њеног израза, одраз (католичке) литургијске употребе успостављено касније у примитивној (католичкој) заједници, запамтит ћемо да Дјела апостолска говоре о крштењу „у име Исусово“.

Тхе Интернатионал Стандард Библе Енцицлопедиа, Вол. 4, страница 2637

„Матеј 28:19 посебно канонизује каснија црквена ситуација, да је њен универзализам у супротности са чињеницама ране хришћанске историје, а његова тринитаристичка формула (је) страна Исусовим устима".

Тиндале Нев Тестамент Цомментариес, И, страна 275

„Често се потврђује да речи у име Оца, и Сина, и Светога Духа нису ипсиссима верба [тачне речи] Исуса, већ ...каснији литургијски додатак".

Речник Христа и јеванђеља, Ј. Хастингс, 1906, страна 170

Сумња се да је изричита забрана Мат. 28:19 може бити прихваћено као што је Исус изговорио. ... Али Тројична формула у Исусовим устима свакако је неочекивана.

Британница Енцицлопедиа, 11. издање, том 3, страница 365

"Крштење је промењено из имена Исусово у речи Отац, Син и Свети Дух у 2. веку".

Тхе Анцхор Библе Дицтионари, Вол. 1, 1992, страница 585

„Историјску загонетку не решава Матеј 28:19, јер, према широком научном консензусу, то није аутентична Исусова изрека"

Речник тумача Библије, 1962., страница 351

Матеј 28:19 „... оспораван је на текстуалној основи, али по мишљењу многих научника речи се и даље могу сматрати делом истинитог Матејевог текста. Постоји, међутим, озбиљна сумња да ли је можда Исусова ипсиссима верба. Докази из Дела 2:38; 10:48 (уп. 8:16; 19: 5), подржао Гал. 3:27; Рим 6: 3, сугеришу да се крштење у раном хришћанству вршило не у троструко име, већ „у име Исуса Христа“ или „у име Господа Исуса. ” Ово је тешко помирити са посебним упутствима стиха на крају Матеја.

Речник Библије, 1947, страна 83

„Уобичајено је да установу практицирања (крштења) пратимо према Христовим речима забележеним у Матеју 28:19. Али аутентичност овог одломка доведена је у питање како на историјским, тако и на текстуалним основама. Мора се признати да је формула троструког имена, која се овде наређује, изгледа да није била запослена у примитивној Цркви"

Додатне референце у вези са Матејем 28:19 и крштењем

Историја новозаветне критике, Цонибеаре, 1910, странице, 98-102, 111-112

„Стога је јасно да су за МСС који је Еузебије наследио од свог претходника, Памфила, у Цезареји у Палестини, неки барем сачували изворно штиво, у којем се не помињу ни Крштење ни Отац, Син и Свето Дух."

Међународни критички коментар Светог писма Старог и Новог завета; С. Дривер, А. Плуммер, Ц. Бриггс; Критички и изузетни коментар светог Матеја, треће издање, 1912, странице 307-308

„Еузебије цитира у овој краткој форми толико често да је лакше претпоставити да дефинитивно цитира речи Јеванђеља, него да измисли могуће разлоге због којих га је тако често могао парафразирати. А ако једном претпоставимо да је његова кратка форма била актуелна у МСС -у. јеванђеља, постоји велика вероватноћа у претпоставци да је то изворни текст јеванђеља и да је у каснијим вековима клаузула „крштавање ... духа“ заменила краће „у моје име“. И убацивачи ове врсте изведени из литургијске употребе врло брзо би били усвојени преписивачи и преводиоци. " 

Хастингсов речник Библије 1963., страница 1015:

„Главни тројствени текст у Новом завету је формула за крштење у Мт 28: 19 ... Ову касну изреку после васкрсења, која се не налази ни у једном другом јеванђељу нити било где другде у Новом завету, неки учењаци су сматрали интерполацијом у Матеја. Такође је истакнуто да се идеја о стицању ученика наставља у њиховом поучавању, тако да је интервентно позивање на крштење са својом тринитарном формулом можда касније уметање у изреку. Коначно, Еузебијев облик (древног) текста („у моје име“, а не у име Тројства) имао је одређене заговорнике. Иако се тројствена формула сада налази у савременој Матејевој књизи, то не гарантује њен извор у историјском Исусовом учењу. Без сумње је боље посматрати (тринитаристичку) формулу као изведену из ране (католичке) хришћанске, можда сиријске или палестинске, крсне употребе (уп. Дидахе 7: 1-4), и као кратак резиме учења (католичке) цркве о Бог, Христос и Дух ... "

Библијски коментар речи, том 33Б, Матеј 14-28; Доналд А. Хагнер, 1975, страница 887-888

„С друге стране, чини се да је троструко име (највише само почетни тринитаризам) у којем је требало извршити крштење литургијско проширење еванђелисте у складу са праксом његовог доба (тако Хббард; уп. 7.1). Постоји добра могућност да у свом изворном облику, о чему сведочи анте-никејски еусебијски облик, текст гласи „учините ученике у моје име“ (види Цонибеаре). Ово краће читање чува симетрични ритам одломка, док се тријадна формула незгодно уклапа у структуру како би се могло очекивати да се ради о интерполацији ... Космала је, међутим, најефикасније залагала за краће читање, показујући на централни важност „имена Исусовог“ у раном хришћанском проповедању, пракса крштења у име Исусово, и једнине „у његово име“ у односу на наду незнабожаца у Иса. 42: 4б, цитирано од Матеја у 12: 18-21. Као што Царсон с правом примећује наш одломак: „Нема доказа да овде имамо Исусову ипсиссима вербу“ (598). Приповедање Дела апостолских бележи употребу само имена „Исуса Христа“ у крштењу (Дела 2:38; 8:16; 10:48; 19: 5; уп. Рим. 6: 3; Гал. 3:27) или једноставно „Господ Исус“ (Дела апостолска 8:16; 19: 5)

Сцхафф-Херзог Енциклопедија верског знања, страница 435

„Исус, међутим, није могао дати својим ученицима овај тринитарни ред крштења након свог васкрсења; јер Нови завет познаје само једно крштење у име Исусово (Дела 2:38; 8:16; 10:43; 19: 5; Гал. 3:27; Рим. 6: 3; 1. Кор. 1: 13- 15), који се и даље јавља чак у другом и трећем веку, док се тројствена формула јавља само у Матеју. 28:19, па тек онда поново (у) Дидацхе 7: 1 и Јустин, Апол. 1: 61 ... Коначно, изразито литургијски карактер формуле ... је чудан; није Исусов начин да направи такве формуле ... формална аутентичност Матеја. 28:19 се мора оспорити ... ”.

Енциклопедија религије и етике

Што се тиче Матеја 28:19, он каже: То је централни доказ за традиционално (тринитарно) гледиште. Да је неспорно, ово би, наравно, било одлучујуће, али његова поузданост се оспорава на основу текстуалне критике, књижевне критике и историјске критике. Иста Енциклопедија даље наводи: „Очигледно објашњење ћутања Новог завета о троједном имену и употреба друге формуле (Исусово име) у Делима апостолским и Павлу, јесте да је ова друга формула била ранија, а тројствена формула је каснији додатак. "

Јерусалимска Библија, научно католичко дело

„Може бити да је ова формула, (троједини Матеј 28:19), што се тиче пуноће њеног израза, одраз (руком створене) литургијске употребе која је успостављена касније у примитивној (католичкој) заједници. Треба запамтити да Дела апостолска говоре о крштењу „у име Исусово,“…

Међународна стандардна библијска енциклопедија, Јамес Орр, 1946, страница 398

„Феине (ПЕР3, КСИКС, 396 ф) и Каттенбусцх (Сцх-Херз, И, 435 ф.) Тврде да је тројствена формула у Матеју 28:19 лажна. У Делима се не може открити запис о употреби тројединствене формуле или посланице апостола “.

Филозофија црквених отаца, књ. 1, Харри Аустрин Волфсон, 1964., страна 143

Критичка наука, у целини, одбацује традиционално приписивање трипартитне формуле крштења Исусу и сматра је за касније порекло. Без сумње, тада се крсна формула првобитно састојала од једног дела и постепено се развила у свој тројни облик.

ГР Беаслеи-Мурраи, Крштење у Новом завету, Гранд Рапидс: Еердманс, 1962, страна 83

„Мени је дата сва власт на небу и на земљи“, што нас доводи до очекивања: „Идите и учините ми ученике међу свим народима, крстећи их у моје име, учећи их да поштују све што сам вам заповедио. ” У ствари, прва и трећа клаузула имају тај значај: изгледа као да је друга клаузула измењена из христолошке у тринитарну формулу у интересу литургијске традиције ”.

Католичка енциклопедија, ИИ, 1913, Крштење

Аутори признају да је било контроверзи око питања да ли је крштење само у име Христово икада било важеће. Они признају да текстови у Новом завету изазивају ову потешкоћу. Они наводе „Експлицитну заповест кнеза апостола:„ Нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа, за опроштење ваших грехова (Дела апостолска, ии). ... Захваљујући овим текстовима, неки теолози су сматрали да су апостоли крстили само у име Христово. Свети Тома, Свети Бонавентура и Албертус Магнус позвани су као ауторитети за ово мишљење, изјављујући да су апостоли тако поступили по посебном распореду. Други писци, попут Петра Ломбарда и Хјуа из Светог Виктора, такође сматрају да би такво крштење било ваљано, али не говоре ништа о ослобођењу за апостоле.

Они даље наводе: „Власт папе Стефана И наводна је за ваљаност крштења дато само у име Христа. Свети Кипријан каже (Еп. Ад Јубаиан.) Да је овај папа прогласио свако крштење ваљаним под условом да је дато у име Исуса Христа ... Теже је објашњење одговора папе Николе И Бугарима (цап. Цив; Лаббе , ВИИИ), у којем наводи да се не сме поново крстити особа која је већ крштена „у име Свете Тројице или само у име Христа, како читамо у Делима апостолским“.

Јосепх Ратзингер (папа Бенедикт КСВИ) Увод у хришћанство: издање из 1968., стр. 82, 83

„Основни облик нашег исповедања вере обликовао се током другог и трећег века у вези са церемонијом крштења. Што се тиче места порекла, текст (Матеј 28:19) је дошао из града Рима.

Вилхелм Боуссет, Кириос Цхристианити, паге 295

„Сведочанство о широкој дистрибуцији једноставне формуле за крштење [у Име Исусово] до другог века толико је снажно да је чак и у Матеју 28:19 касније убачена Тројична формула.

За име Божје, Том Харпур, страна 103

„Сви осим најконзервативнијих научника слажу се да је барем последњи део ове наредбе [троједини део Матеја 28:19] уметнут касније. [Тринитарна] формула се нигде више не налази у Новом завету, а ми знамо из јединог доступног доказа [остатак Новог завета] да најранија Црква није крстила људе користећи ове речи („у име Оца, и Сина и Светога Духа “) крштење је било„ у “или„ у “само име Исусово. Стога се тврди да је стих првобитно гласио „крсти их у Моје име“, а затим је проширен [промењен] да би радио у [каснијој католичкој тројици] догми. У ствари, први став који су изнели немачки критичари, као и унитаристи у КСИКС веку, изнет је као прихваћен став главне науке још 1919. године, када је први пут објављен Пиков коментар: „Црква прве дана (33. н. е.) нису поштовали ову светску (тринитаристичку) заповест, чак и ако су је знали. Наредба о крштењу у троструко име (Тринити) је касно проширење доктрине. "

А Хистори оф тхе Цхристиан Цхурцх, Виллистон Валкер, 1953, стр. 63, 95

„Са првим ученицима опште је крштење било„ у име Исуса Христа “. У Новом завету се не помиње крштење у име Тројства, осим у заповести која се приписује Христу у Матеју 28:19. Тај текст је рани (али не и оригиналан). Она је у основи Апостолског веровања и праксе записане (*или интерполиране) у Учењу (или Дидацхе) и од Јустина. Хришћанске вође у трећем веку задржале су признање ранијег облика, па се, барем у Риму, крштење у име Христово сматрало важећим, иако неправилним, свакако из времена епископа Стефана (254-257).

Седиште ауторитета у религији, Јамес Мартинеау, 1905., страница 568

„Сам извештај који нам говори да је на крају, након свог васкрсења, наредио својим апостолима да оду и крсте међу свим народима (Мт 28:19) издао се говорећи тринитарним језиком следећег века и приморава нас да види у њему црквеног уредника, а не еванђелиста, а још мање самог оснивача. Не појављује се историјски траг ове формуле за крштење раније од „Учења дванаесторице апостола“ (погл. 7: 1,3 Најстарији црквени Мануел, ур. Пхилип Сцхафф, 1887) и прве Јустинове апологије (Апол. И. 61.) отприлике средином другог века: и више од једног века касније, Кипријан је нашао за потребно да инсистира на употреби истог уместо старије фразе крштене „у Христа Исуса“ или у „име Господа Исуса . ” (Гал. 3:27; Дела 19: 5; 10:48. Кипријан, Еп. 73, 16-18, мора преобратити оне који још увек користе краћи облик.) Сам Павле, од апостола, крштен је пре него што је „Испуњен Светим Духом;“ и он је свакако био крштен једноставно „у Христа Исуса“. (Рим. 6: 3) Ипак, троличну форму, колико год она била неисторијска, заправо инсистира на томе да је неопходна скоро свака црква у хришћанском свету, а, ако то нисте изрекли над собом, црквена власт вас је избацила као незнабожац, и неће вам признати ни хришћанско признање у вашем животу, ни хришћанско сахрањивање у вашој смрти. То је правило које би осудило као неважеће свако забележено крштење које је извршио апостол; јер ако се може веровати у Дела апостолска, непроменљива употреба је била крштење „у име Христа Исуса“ (Дела 2:38), а не „у име оца и Сина и Светога Духа . ”

Пеакеов коментар о Библији, 1929, страница 723

Матеј 28:19, „Црква првих дана није поштовала ову заповест широм света, чак и ако су то знали. Наредба за крштење у троструко име је касно проширење доктрине. Уместо речи „крштавајући ... Духа“ вероватно бисмо требали читати једноставно „у моје име“

Едмунд Сцхлинк, Доктрина крштења, страница 28

„Заповест о крштењу у свом облику из Матеја 28:19 не може бити историјско порекло хришћанског крштења. У најмању руку, мора се претпоставити да је текст пренет у облику који је проширила [католичка] црква.

Историја догме, књ. 1, Адолпх Харнацк, 1958, страница 79

”Крштење у апостолско доба било је у име Господа Исуса (1. Кор. 1:13; Дела 19: 5). Не можемо да разазнамо када се појавила формула у име Оца и Сина и Светога Духа. "

Библијски катекизам, велечасни Јохн Ц Керстен, СВД, Цатхолиц Боок Публисхинг Цо., НИ, НИ; л973, стр. 164

„У Христа. Библија нам говори да су хришћани крштени у Христа (бр. 6). Они припадају Христу. Дела апостолска (2:38; 8:16; 10:48; 19: 5) говоре нам о крштењу „у име (личност) Исусово“. - бољи превод би био „у име (личност) Исуса“. Тек у 4. веку формула „У име Оца и Сина и Светога Духа“ постала је уобичајена.

Шта је са Дидацхеом?

  • Дидацхе транслит. Дидакхе значи „поучавање“, а познато је и као Господње учење кроз дванаест апостола народима
  • Датум његовог оригиналног рада, његово ауторство и порекло нису познати, иако већина савремених научника датира у први век (90-120. Н. Е.)
  • Главни текстуални сведок текста Дидацхеа је грчки пергаментни рукопис из једанаестог века познат под именом Цодек Хиеросолимитанус или Цодек Х, (1056. године) 
  • Врло је вероватно да је Дидацхе модификован током приближно 950 година од када је настао у поређењу са Цодек Х
  • Дидацхе ћути о покајању и симболичној смрти у Христу
  • Дидацхе 7 каже: „Али што се тиче крштења, тако ћете крстити. Пошто сте прво све ово изговорили, крстите се у име Оца и Сина и Светога Духа у живој (текућој) води. Али ако немаш живу воду, онда крсти у другој води; а ако нисте у могућности на хладном онда на топлом. Али ако немате ни једно ни друго, онда три пута (три пута) излијте воду на главу у име Оца и Сина и Светога Духа. "
  • Интерни докази указују на Дидацхе 7 као интерполацију, или касније додавање. У Дидацхе 9, који се бави заједништвом, писац каже: „Али нека нико не једе и не пије ову евхаристијску захвалност, осим оних који су били крштен у име Господа Исуса“(Грчки текст каже„ Иесоус “, што је грчки за Исуса)
  • Убрзо након што је речено да би крштење требало обавити у насловима Отац, Син и Свети Дух, Дидахе наводи апсолутну потребу да се крсти у име Господа Исуса (тј. „Иесоус“ - иста грчка реч као у Делима 2:38 ; Дела 8:16; Дела 10:48; Дела 19: 5). Tњегов представља очигледну контрадикцију и даје валидност аргументу да је Дидацхе 7 интерполација.
  • Иако постоје неки занимљиви садржаји унутар Дидацхеа који су вероватно написани почетком другог века, евидентно је да касније интерполације и издања Дидацхеа изазивају несигурност у погледу веродостојности било ког његовог садржаја.

Коментари на Дидацхе

Јохн С. Клоппенборг Вербин, Екцаватинг К, пп. 134-135

„Дидацхе, хришћанска композиција раног другог века, такође је јасно сложена, састоји се од одељка„ Два начина “(поглавља 1-6), литургијског приручника (7-10), упутстава о пријему путујућих пророка ( 11-15) и кратка апокалипса (16). Mлучна одступања у стилу и садржају, као и присуство несумњивих и очигледних интерполација, јасно показују чињеницу да Дидацхе није исечен од целог платна. Данас доминира мишљење да је документ састављен на основу неколико независних јединица пре -наставних програма које је саставио један или два редактораs (Неидервиммер 1989: 64-70, ЕТ 1998: 42-52). Поређење одељка „Два начина“ са неколико других докумената „Два начина“ сугерише да је Дидацхе 1-6 сам резултат вишестепеног уређивања. Документ је започео прилично насумичном организацијом (уп. Барнаба 18-20), али је реорганизован у извору заједничком за Дидацхе, Доцтрина апостолорум и Апостолски црквени ред ... "

Јоханнес Куастен, Патрологи Вол. 1, Страна 36

 Куастен је написао да Дидацхе није написан за живота првобитних апостола: „документ је промењен каснијим уметањем... документ се не враћа у апостолска времена ... Надаље, таква збирка црквених уредби претпоставља период стабилизације одређеног трајања. Раштркани детаљи указују на то да апостолско доба више није савремено, већ је прешло у историју.

Јевсевијева историја 3:25

Почетком четвртог века Еузебије Цезарејски написао је да „… такозвано Учење апостола ... било је лажно".