Обнова апостолског хришћанства из 1. века
Живот, смрт и нада у спасење
Живот, смрт и нада у спасење

Живот, смрт и нада у спасење

 Живот, смрт и нада у спасење

 

У дан када је Бог створио земљу и небо, створи Господ Бог човека од праха од земље и удахну му у ноздрве дах живота, и постаде човек душа жива. (Постање 2:4-7) И од Адамовог тела Бог је створио жену (Постање 2:21-23), коју је човек назвао Ева јер је била мајка свих живих. (Постање 3:20) Иако је Адам живео у рају у блиском заједништву са Богом, први човек је преступио са својом женом у грех за који је Бог упозорио: „сигурно ћеш умрети. (Постање 2:17) Тако су жена и мушкарац сами себе осудили на смрт, у складу са клетвом коју је Бог изговорио Адаму: „У зноју лица свога јешћеш, док се не вратиш у земљу, јер ћеш из ње одведено; јер си прах и у прах ћеш се вратити.” (Постанак 3:19) Тако је Господ Бог послао човека и његову жену из раја и забранио смртницима да једу од дрвета живота. (Постанак 3:24)

Грех је, дакле, дошао на свет кроз једног човека, а смрт кроз грех, и тако се смрт проширила на све људе. (Римљанима 5:12) Према Божјем праведном закону, душа која згреши ће умрети. (Језекиљ 18:4) Пошто је отуђено од Бога грехом, човечанство је већ осуђено. (Јован 3:18) И делима се нико не оправдава пред Богом. (Римљанима 3:20) Човечанство је већ оптужено да су сви под грехом, као што је написано: „Нико није праведан, нико; нико не разуме; нико не тражи Бога. Сви су се окренули; заједно су постали безвредни; нико не чини добро, чак ни један.” (Римљанима 3:9-12) Без покајања које води у живот, човек је мртав у преступима и греху, пратећи ток овога света, следећи кнеза силе ваздуха, духа који сада делује у синови непослушности. (Ефешанима 2:2) Деца човечја су отпала, сви су се покварили као што је Исус рекао: „нико није добар осим јединог Бога. (Лука 18:19) Дакле, смрт је завладала од Адама, чак и над онима чији грех није био као Адамов преступ. (Римљанима 5:14)

Од прве важности је да је Исус умро за наше грехе, да је сахрањен и да је ускрснуо трећег дана. (1. Коринћанима 15:3-4) Наша нада и вера у Јеванђеље почивају на обећању да ћемо и ми достићи васкрсење из мртвих на крају века. (Јован 11:24) Иако је први човек Адам постао живо биће, последњи Адам постао је животворни дух. (1. Коринћанима 15:45) Као што смо носили лик човека у праху, носићемо и лик човека небеског. (1. Коринћанима 15:49) У последњој труби мртви ће васкрснути непролазни и промењени. (1. Коринћанима 15:52) Јер пропадљиво тело треба да се обуче у непропадљиво, а смртно тело мора да се обуче у бесмртност, да се догоди, као што је написано: „Смрт је прогутана победом“. (1. Коринћанима 15:54) Верујемо да је Исус умро и васкрсао – исто тако ће Бог довести са Христом оне који су уснули. (1. Солуњанима 4, 14) Јер ће се сам Господ вратити и сићи ​​са неба са заповедним вапајем и мртви у Христу ће васкрснути. (1. Солуњанима 4:16)

Упркос смртном проклетству због преступа једног човека, дар праведности након многих преступа сада влада животом кроз једног човека Исуса Христа. (Римљанима 5:15) Дакле, као што је један преступ довео до осуде за све људе, тако једно дело праведности води ка оправдању и животу за све људе. (Римљанима 5:18) Као што су непослушношћу једног човека многи постали грешници, тако ће послушношћу једног човека многи постати праведни. (Римљанима 5:19) Јер као што је по човеку дошла смрт, тако је по човеку дошло и васкрсење мртвих. (1. Коринћанима 15:21) Као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети. (1. Коринћанима 15:22) Јер Бог је тако заволео свет да је дао свог јединог сина да не погине ниједан који верује у њега. (Јован 3:16) Хвала Богу што је показао своју љубав према нама што је Христос, док смо били под законом греха и смрти, умро за безбожнике да би нас оправдао својом крвљу спасавајући нас од гнева Божијег. (Римљанима 5:8-9)

Место мртвих је познато као Шеол на хебрејском и Хад на грчком. (1. Самуилова 2:6) Тамо су зли кажњени, а праведници тешени до дана суда. (Лк. 16, 22-23) Најдубљи понор Хада, Тартар, сматран је местом палих анђела (демона), где се држе до судњег дана. (2. Петрова 2:4)

Као што се коров сакупља и спаљује огњем, тако ће бити и на крају века када ће зли бити уништени. (Матеј 13:40) Чак је и сада секира положена на корен дрвећа. Свако дрво, дакле, које не рађа добрим родом, сече се и баца у огањ. (Лк. 3, 9) Ако ко не остане у Христу, бачен је као грана и вене се; а гране се скупљају, бацају у ватру и спаљују. (Јн. 15, 6) Они који су једном донели плод у Христу, а потом отпали, ако носе трње и чичак, они су ништавни и близу су проклетства, а њихов крај је да буду спаљени. (Јеврејима 6:8) Када се Син Човечији врати, Цар ће рећи онима с његове леве стране: „Идите од мене, проклети, у огањ вечни припремљен ђаволу и анђелима његовим. (Матеј 25:41)

Крајње место уништења злих назива се Гехена, израз који је Исус употребио када је рекао: „Не бојте се оних који убијају тело, али не могу да убију душу. Радије се бојте онога који може да уништи и душу и тело у паклу (геена). (Матеј 10:28) Познато је да је геена, преведена као „долина Хинома“, проклето место, а у јеврејској Библији је место где су неки од краљева Јуде жртвовали своју децу у ватри. (2. Летописа 28:3) Гехена је и даље била место запаљене канализације, запаљеног меса и смећа где су црви и црви пузали кроз отпад, а дим је јако мирисао и био је болестан. (Исаија 30:33) Приказ Геене је пакао; место вечног разарања где ватре не престају да горе и црви никада не престају да пузе. (Марко 9:47-48) Када зли буду уништени у огњеном језеру – ово је друга смрт – тада ће и смрт и место мртвих (ад) бити бачени у огњено језеро и укинути. (Откривење 20:13-15)

Исус је јасно ставио до знања да се требамо бојати пакла (геене) више од смрти – и треба да се бојимо онога који има власт да баци у пакао више од оних који су у стању да убију тело. (Лука 12:4-5) Боље је да изгубимо један од делова нашег тела који нас чине грехом него да цело тело буде бачено у пакао. (Матеј 5:30) Боље је ући у живот осакаћен или изгубити руку него бити бачен у пакао. (Марко 9:43) Боље је ући у живот хром него са две ноге бити бачен у пакао. (Марко 9) Боље је ући у Царство Божије с једним оком него са два ока бити бачен у пакао. (Марко 45:9)

Када је Исус био убијен, Бог га је подигао из мртвих и његова душа није била препуштена Хаду. (Дела 2:31) Он је уздигнут с десне стране Бога као вођа и спаситељ. (Дела 2:33) Умро је и сада је заувек жив и сада има кључеве смрти и Хада. (Откривење 1:18) И врата пакова неће надвладати Цркву његову. (Матеј 16:18) Јер као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава коме хоће. (Јован 5:21) Јер Отац никоме не суди, него је сав суд дао Сину. (Јован 5:22) Ко чује његове речи и верује, не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (Јован 5) Долази час, када ће мртви чути глас Сина Божијег, а који чују оживеће. (Јован 24:5) Јер као што Отац васкрсава мртве и оживљава, тако је дао и сина да оживи коме хоће. (Јован 25:5) Бог је дао Исусу власт над сваким телом, да даје вечни живот коме хоће. (Јован 21:17) И даде му сву власт да изврши суд, јер је он Син Човечији. (Јован 2:5)

Долази час када ће сви који су у гробовима чути глас Сина Човечијега и изаћи, они који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда. (Јован 5:28-29) Биће прво васкрсење праведника и друго васкрсење суда. (Откривење 20:4-6) На дан суда, велики и мали мртви ће стајати пред престолом и биће отворени записи укључујући и књигу живота. (Откривење 20:12) Смрт и Ад ће предати мртве и биће им суђено, сваком од мртвих, према ономе што су учинили. (Откривење 20:13) Свако ко се не нађе записано у књизи живота биће бачен у огњено језеро које је друга смрт. (Откривење 20:15) Смрт и Хад ће бити бачени у језеро огњено и сумпорно – овде ће боравити ђаво. (Откривење 20:14) Блажени су свети који ће учествовати у првом васкрсењу! Над таквима друга смрт нема моћи; биће свештеници Божији и Христови и цароваће с њим. (Откривење 20:6) Али што се тиче плахих – и неверних – и убистава – и сексуално неморалних – и оних који се баве враџбинама – и обожаватеља лажних богова – и свих лажљивих; њихов део биће у језеру које гори огњем и сумпором, што је друга смрт. (Откривење 21:8)

Грех је смрт, али сада благодат влада кроз праведност која води у вечни живот (Римљанима 5:21). Плата за грех је смрт, али бесплатни дар Божји је вечни живот. (Римљанима 6:23) Ово је воља Очева да сваки који гледа на Сина и верује у њега има живот вечни, и да ће га Христос васкрснути. (Јован 6:40) Ко верује у Сина има живот вечни; ко не послуша Сина, неће видети живота, али гнев Божији остаје на њему. (Јован 3:36) Писмо је све затворило под грех, да би обећање вером у Исуса Христа било дато онима који верују. (Галатима 3:22) Онима који трпљењем у добром чињењу траже славу и част и бесмртност, даће живот вечни; али за оне који су себични и који се не покоравају истини, а покоравају се неправди, биће гнева и гнева. (Римљанима 2:7-8)

По обећању Бога нашега, чекамо нова небеса и нову земљу у којој пребива праведност. (2. Петрова 3, 13) Они који су достојни да дођу до будућег века и да достигну васкрсење из мртвих не могу више да умру, јер су једнаки анђелима и синови су Божији, будући да су синови васкрсења. (Лука 20:35-36) Јер сви који су вођени духом Божијим су синови Божији и примили су духа усиновљења као синови. (Римљанима 8:14-15) Запечаћени смо Светим Духом, који је гаранција нашег наслеђа док га не стекнемо. (Ефешанима 1:13-14) Стварање са жељном чежњом чека откривање синова Божијих (Римљанима 8:19) како би се ослободило нашег ропства пропадању (Римљанима 8:21). Деца Божија изнутра уздишу жељно ишчекујући усиновљење – наду у васкрсење. (Римљанима 8:23)